Off road klub Plovdiv 4x4 iz susedne Bugarske vec neko vreme organizuje nesto sto oni zovu razhodka, tj. setnja na nasem jeziku, sa elementima takmicenja. U stvari, to po malo lici na nasa takmicenja tipa trophy, s tim da se ne zapostavljaju ni oni ljubitelji terenske voznje koji bi da se provezu sami, sa prijateljima ili porodicom, sa manje-vise neprepravljenim automobilima, gde mogu da gledaju one 'druge' koji bi da voze i nesto ekstremnije deonice. Tako je ova manifestacija zamisljena kao voznja po karti s tim da ima posebne deonice gde ulaze samo pripremljena vozila ili ona vozila za koje njihovi vlasnici misle da su pripremljena

Inace, off road klub Plovdiv 4x4 ima dosta clanova koji se okupljaju svakog cetvrtka u nekoj kafani, gde se dogovaraju o tome gde ce da voze, kako da nastupe, razmenjuju iskustva itd. Njihovi predstavnici su ucestvovali i kod nas na Tata 2010 (2.mesto), ali i skorije na Ladoga trophy (www.ladoga-trophy.ru). Ozbiljnija takmicenja u Bugarskoj ne proticu bez njih.

Centralno mesto dogadjaja je hiza Pasalijca (nesto kao planinarski dom), koji se nalazi oko 50km od Plovdiva ka Pamporovu. Nadmorska visina gde je taj planinarski dom je 1690m, a poredjenja radi, magistralni put iz Plovdiva ka Pamporovu, u selu Hvojna (gde smo spavali) je na oko 700m. Iz sela Hvojna se putuje uskim krivudavim putem oko 16km do vrha, s tim da je 13km konstantan uspon od oko 10% sto zna da bude ispit za ventilatore i hladnjake.

Da je organizacija na nivou, vidi se cim se skrene sa puta. Puno oznaka da tuda prolaze brzi automobili, oznake gde je mesto za publiku itd. Oko planinarskog doma je uredjeno mesto za parking, mesto za satore (a bilo je puno ljudi koji su tu spavali), mesta za piknik, igranje dece, tocilice za pivo, vodu, automati za kafu, rostilj, mesto gde se narucuju jela, mesto za popravku automobila,... Sudija nekoliko, pomocnog osoblja jos vise, vozila za izvlacenje na svakoj prepreci koja je mogla da bude problematicna(neka vitla su cak hladili vodom ), a na najkriticnijim mestima traktor sa kardanskim vitlom i raonikom (i on pojedinima tesko da je pomagao). Ljudi srdacni, pocev od domacina, takmicara, publike.

Staza ne preterano teska za nasa merila, otprilike srednje tezine. Zamisljena da se pokaze spretnost i mogucnosti vozila ali sa minimalnim ostecenjima (cak i u specijalnim ispitima). Sve prepreke su prirodne i ni jednu nisu pravili organizatori. Podeljena je u tri etape koje su se vozile 2 dana. Na kraju svake deonice, rang liste sa rezultatima.

Prvi deo je bila voznja po karti. Vozilo se 20ak km kroz sumu, sa razlicitim problemima usput. Road book je odradjen detaljno, sa puno pratecih objasnjenja, kao i sa upozorenjima na opasnost (3 nivoa opasnosti). Sa nase strane gledano, taj deo je vrlo lak, a te opasnosti, uz prilicnu paznju da ih primetimo, nigde nismo videli. Kasnije nam se sve razjasnilo - naime, road book se vozi na vreme i to vreme utice na generalno klasiranje. Pojedini voze i preko 100km/h kroz sumu/planinu i za njih ostra krivina sa kosim nagibom, kamen u blatu i sl, mogu da budu vrlo kobni (bilo je takvih slucajeva). Gresaka u road book-u nije bilo, s tim da je na 2 tacke moglo lako da se zagubi jer su to bila mesta gde se krci suma i postojali su novi putevi koji nisu bili ucrtani jer su napravljeni dan ili dva pre voznje, ali i to je naglaseno u road book-u, kao i od strane sudija pre starta.

Drugi deo je bio kombinacija blata, sume, panjeva, malo kamena, kosih nagiba, ostrih uspona. Duzina je oko 1km a maksimalno vreme za prelazak 40 minuta. Kazneni minuti su se dobijali za kidanje trake, obaranje kocica (da skroz legnu na zemlju), pomoc organizatora. Vitlanje i koriscenje navoznica i drugih stvari koji su sastavni deo auta nije nosilo negativne minute. Postojala je i deonica koja je donosila nagradnih 10 minuta.

Na kraju prvog dana utisci su se sredjivali uz muziku, rostilj i ostalo sto prati ovakve manifestacije i kod nas.

Treci deo se vozio drugog dana u duzini od 2km sa maksimalnim vremenom za prelazak od 80minuta. Kombinacija kanala, blatnjavih pistaka, gustog blata, dugih uspona od 45%, sume, kamenjara, panjeva. Vrlo zahtevna deonica koju je zavrsilo samo par vozila.

Na kraju, podela pehara, nagrada koje su obezbedili sponzori(ima ih nekoliko, ukljucujuci i firme koje se bave off road-om neposredno ili posredno) itd.

Vecina ucesnika je vrlo zadovoljna otisla ka svojim kucama ukljucujuci i nas. Jeste da je trebalo voziti jos 9 sati po kisi, ali mislim da se isplatilo. Vecina ucesnika, svi domacini, veci deo publike (a ima je mnogo vise nego kod nas), izuzetno korektno se ponasaju. Svi slusaju sudije bez ikakvog pogovora, satnica se postuje, nema dobacivanja i preglasnog navijanja. Takodje, nas kao ucesnike iz Srbije, svi su prihvatili izuzetno ljubazno, uz pristojna zapitkivanja u vezi nasih takmicenja, vozila, pravila, i svega sta se desava u Srbiji u vezi off road-a. Vecina poznaje sa snimaka nase takmicare, kao i neka nasa takmicenja, tako da se sigurno ocekuje i njihov nastup kod nas.

Nismo nesto preterano snimali jer je trebalo pogledati stazu, ispricati se sa ljudima,... Evo i nekoliko snimaka vozila koja su bila tamo, snimak jednog dela subotnjeg specijalnog ispita, i nesto malo od drugog dana.

Sudije ispred kuce:


Primer road book-a. Na ovom primeru na kome su objasnjavali znacenje simbola postoji jedna greska Brojevi desno su novina za nas i oznacavaju rastojanje po gps-u. Vecina tacaka dodatno objasnjena.

Legenda:


Traktor zauzima poziciju za izvlacenje:


Neka od vozila (Toyota LC preovladjuje, jedna je cak vidjena kod nas):


Nissan - traktor sa traktorskim gumama - tamo gde prodje je kraj za druge. Steta sto nema slike kada je pala noc - svetli kao novogodisnja jelka:


Uaz gore, ispod Pajero. Ipak i oni budze kao i mi Izuzetna obmana za one koji ga vide na putu i misle da mogu lako da ga preteknu


Ovo je Sotjo (bugarska kovanica)- Suzuki Samurai sa Toyota LC diferencijalima, blokadama i svim sto je neophodno za ozbiljna takmicenja. Vozen na poslednjem Ladoga Trophy i zauzeo 7.mesto u klasi. Vozac i suvozac izuzetni ljudi, preskromni, puni iskustva, savrseno uigrani. Bilo mi je strasno prijatno da razgovaram sa njima.

Ovde je bilo mehanicko vitlo koje se pokvarilo u Rusiji:


Tocilice sa pivom, vodom i kafom:


Deo staze:


Glavni sudija je bio Atanas Delev Nasko koji je vozio na Tata 2010. Polomljena ruka je sa takmicenja Lazarovo 2010. Bas plitko blato...


Mercedes G280, benzin, automatski menjac. Brz auto na pravcima ali razocaravajuce neprohodan u specijalima. Na kraju je ostao bez 1. i 2. brzine i odustao.


Sotjo prolazi oko drveta gde je bilo dosta gustog blata sa malim nagibom na desnu stranu:


Vitara ulazi u kamenjar. Ova vitara ima interesantnu blokadu diferencijala - koristili su bas kvalitetne elektrode


UAZ se nasadio na panju. Vozac i suvozac izuzetno uigrani ali im nesto nije islo prvog dana dok su drugog dana ipak zavrsili stazu.


Gorepomenuti Nissan bukvalno ore. Verujem da ce i oni ubrzo da zabrane ovakve gume.


Mercedes G na startu. Bila su 2 i nisam siguran koji je ovaj:


Jedan bagi je ucestvovao a suvozac je Zoro Kalasha, treci clan ekipe iz Bugarske koja je ucestvovala kod nas. Pored silne volje, ipak su se prevrnuli u najdubljem blatu:


Jedna od Toyota u specijalu. Nisam video skoro da tako neko brzo menja brzine od vozaca ove LC (a menjac manuelni!).


Sotjo u specijalu:


Sotjo pri kraju prvog specijala:


Nas pajero medju panjevima:


Pajero pri kraju prvog specijala:


Nas kraj - jedna od grana koje se vide na slici kida crevo za benzin. Verovatnoca mala, skoro nikakva, ali se desilo. Izvitlali smo se unazad, popravili i onda malo pomagali u izvlacenju drugih. Zahvaljujem se svima koji su probali da pomognu, a skoro svi koji su prolazili pored ovog nepristupacnog mesta su pitali da li mogu nekako da pomognu. Donosila su se creva ko je kakva imao, kante, flase. Najvise se zahvaljujem Nasku koji je ipak stopirao vreme i omogucio nam da nastavimo posle popravke (a ipak nismo) i Antonu koji je dotrcao za rekordno kratko vreme kada je cuo preko radio stanice da smo se pokvarili.


Za one koji su imali zelju da idu, a nisu jos nekoliko slika da vide sta su propustili:












Iz ove 'misije' moze mnogo toga da se nauci - kako jedan slozan klub moze ipak da vise uradi po pitanju organizacije nego par pojedinaca, kako sponzori mogu da podignu kvalitet takmicenja, kako moze da se vozi sa puno adrenalina i da se auto natovari na prikolicu bez osctecenja.

Zahvaljujem se svima koji su nas tamo docekali i ugostili i ujedno prenosim pozdrave nasim ekipama koje su ostvarile kontakte sa Naskom, Antonom i Zorom u Kamenovu (verujte, secaju se vrlo lepo imena, auta i gradova ).

Pozdrav.

Svaka cast!

Citat:
Mufasaaaaa
Bravo Sale,sledeci put zovi kad budes isao.

Ovo izgleda sjajno! Mogao bi 2-3 odabrane fotke da pošalješ u punoj rezoluciji na aleksandar.veljkovic@autobild.rs, pa da na osnovu ovoga što si napisao sklepam neku kraću reportažu na strani ili dve.

evo jedan snimak Saletove voznje
http://www.youtube.com/watch?v=APrspojOZuc&feature=player_embedded

Citat:

blic, od juce-prekjuce...